Globalno zagrevanje 
Vrsta: Maturski | Broj strana: 20 | Nivo: Gimnazija

Матурски рад
Глобално загревање
МЕНТОР УЧЕНИК
мaj 2009.
САДРЖАЈ
Увод-екологија као наука ………………………………….. 2
-Човеков утицај на климу ………………………………….. 2
Глобално загревање ………………………………………... 4
-Ефекат стаклене баште ……………………………………. 5
-Hова теорија глобалног загревања ...................................... 9
Стварање “рупа” на озонском омотачу ................................ 10
- Бечка конвенкција ................................................................ 13
Последице отопљавања климе .............................................. 14
Кјото протокол ........................................................................ 17
Концепт одрживог развоја ..................................................... 18
Закључак .................................................................................. 19
Литература ............................................................................... 20
УВОД
Екологија као наука
Екологија је биолошка дисциплина која проучава односе, структуру и функционисање природе у целини, укључујући и човека, односно човечанство као специфичну компоненту биолошких система на земљи. Екологија је кованица две грчке речи оикос – дом, станиште и логија – знање, наука, учење. Бави се односима живих бића и њихове животне средине, као и узајамним односима свих организама у природи. Савремена дефиниција екологије наглашава да је то наука која проучава решења која су жива бића реализовала, на различите начине, у вези са проблемима које им је спољашња средина поставила и која су она морала решити кроз своју еволуцију да би у тим конкретним срединама опстала. Једноставно речено, екологија се може одредити и као наука која изучава механизме опстанка живих бића. Термин екологија је установио немачки зоолог Ернест Хекел 1866. године који је везујући ову научну дисциплину само за животињски свет, дефинисао као науку о односима животиња према околној органској и неорганској средини. Касније, екологија је као биолошка наука схваћена шире, те је обухватила и све друге организме (биљке, бактерије, вирусе), укључујући и човека, као и све њихове сложене међусобне односе. Екологија, која се обично сматра граном биологије, општа је наука која проучава жива бића (организме). Организми могу бити проучавани на многим различитим нивоима, од протеина и нуклеинских киселина (у биохемији и молекуларној биологији), до ћелија (у ћелијској биологији), јединки (у ботаници, зоологији и осталим сличним наукама), и коначно на нивоу популације, животних заједница и екосистема, до биосфере као целине; задње наведени нивои су главни предмети еколошких истраживања.
Човеков утицај на климу
Човечанство је данас суочено са мноштвом егзистенцијалних криза,међу којима еколошка криза заузима посебно место. До сада човек није био у стању да створи један идеалан систем цивилизације и избегне кризна стања у том систему. Свет у коме се поштују еколошки принципи представља неопходну основу даљег одрживог развоја заштите животне средине. Заштита и унапређење човекове животне средине значајан је глобални проблем савременог друштва. Његово решавање иницира између осталог и проналазак начина за рационално и комплексно коришћење природних ресурса. Загађеност животне средине већ више деценија представља веома значајан проблем човечанства, без обзира на тренутни степен развоја друштва и производних снага у појединим деловима наше планете. Постојећи проблеми се намећу науци и све јасније је да здраве животне средине готово да нема и бројни елементи у њој су угрожени, степен само-регулације неких објеката је незнатан а једном поремећени еколошки односи никада не могу бити доведени у првобитно стање.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]